Cvekla

Poreklom je sa obala Sredpzemlja, a bila je znana još strim narodima.

Danas se smatra najkorisnijom i najlekovitijom namernicom, koja sadrži pravo bogatstvo minerala i vitamina. Izuzetno je bogata belančevinama, mastima i ugljenim hidratima, a što je važno, lako se vari. Od minerala sadrži kalciju, kalijum, magnezijum, fosfor, gvožđe, fluor, magnan, bakar, jod, sumpor, litijum, stroncijum, brom.. Od vitamina su najprisutniji vitamini B1, B2, C, kao i redak vitamin u biljnim namernicama, B12. Crvena boja cvekle potiče od antocijana koji utiče na obnavljanje krvi, dok biljka u celini deluje i antikancerogeno. Potvrđena je njena lekovitost u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba. Prisustvo joda čini dragocenim lekom protiv arteroskleroze i procesa starenja. Osnovu višestruke lekovitosti ove biljke čini sastojci betanin i betain, koji podstiču razmenu materija, reguliše krvni pritisak, smanjuje holesterol, održava krvne sudove u dobrom stanju, podstiče rad jetre. Izuzetno je korisna u lečenju slabokrvnosti kod dece i mladih osoba. Povoljno deluje na rad creva i njihovu peristaltiku jer sadrži celulozu i pektin u izobilju. Može se koristiti svakodnevno, a da bi se zadovoljile potrebe za vlaknima, treb apojesti po 5 glavica cvekle. Lekovit je samo koren biljke. Narodni lekari tvrde da cvekla dobro utiče protiv tumora i leukemije, niskog pritiska, gripa, pospešuje rad nervnog sistema i mozga, podstiče rad jetre, žuči i želudca, Štiti i od zračenja. Sok od cvekle ima posebnu vrednost, jer je delotvoran kod mnogih bolesti. Krepi i jača ceo organizam i deluje povoljno na njegov metabolizam. Najbolje je da se pije u kombinaciji sa medom, po pola čaše, tri puta na dan. Kuvanjem cvekla gubi svoja lekovita dejistva, pa je najbolje jesti svežu ili praviti sok od sveže cvekle. Ono što je najbitnije, reguliše krvni pritisak.