Grašak

Sveži plodovi sadrže zavidne količine vitamina C i E, koji se sušenjem gube, ali zato osušeni plodovi sadrže vitamine B1, B2 i B3, vrlo važnih za metabolizam ugljenih hidrata, proteina i masti.

Postojao je u doba neolita, a u Evropi je stigao u vreme sa Istoka početkom srednjeg veka. U grašku dominiraju ugljeni hidrati i vlakna u obliku galaktana, glukuronske kiseline, fruktoze, glukoze, kao i drugih jedinjenja. Poseduje visok sadržaj proteina zahvaljujući kvržicama i korenu, u kojim ase nalazi određena vrsta bakterija azotofiksatora, koji vezuju azot iz vazduha i pretvara ga u korisne aminokiseline, a dalje u proteine. Poseduje još i masti i lecitin, sastojke važne za dobro funkcionisanje nervnog sistema. Očuvanje zdravlja pomaže i obilje vitamina i minerala, vlakana i drugih korisnih sastojaka. Kao izvrstan izvor vitamina K pomaže zdravlje kostiju i kardiovaskularnog sistema. Kao izvor folne kiseline i vitamina B6 sprečava nakupljanje homocisteina, sastojaka, koji narušava vezivanje kolagena u kostiju, što može da prouzrukuje osteoporozu i arterosklerozu. Štiti DNK od oštećenja, pomaže organizam da se očisti od štetnih materija. Jača imuni sistem. U grašku se nalaze betakaroten tj provitamin A, a dobar je izvor i gvožđa koji je neophodan za izgradnju krvnih ćelija. Opna graška sadrži teško svarljiva jedinjenja vlakana i pektinskih materija, zbog čega se preporučuje korišćenje osušenih plodova u obliku brašna ili kaša. U narodnoj medicini se koristi za lečenje osipa po koži i čireva. Sa druge strane, osobe koje imaju želudačne i crevne tegobe treba da izbegavaju osušene plodove, jer oni stvaraju nadimanje. Takođe, bubrežni bolesnici bi trebali da ga izbegavaju zbog veliog sadržaja proteina. Grašak je potrbno čuvati u frižideru, jer kad je izložen temperaturi, u grašku dolazi do hemijskih procesa u kojima se šećeri pretvaraju u skrob, čime gube hranljivu vrednost. Treba ga kupovati na dan spremanja ili neočišćen.