Grožđe

Rezveratol pozitivno utiče na funkciju mozga.

Uživanje u grožđu datira jos od drevnih naroda koji su ga koristili kao eliksir mladosti. Od grožđa se dobija napitak koji svi vole, vino. Pretpostavlja se da se prvo vino dobilo nekontrolisano na previsokim temperaturama koje su prouzrokovale vrenje grožđa.Takva vinu su bila prava dionizijska poslastica - gusta, sirupasta i slatka. Najčešće su razređivana vodom i mešana sa začinskim biljem, medom i sirom. Sve do sredine 19-og veka svaki isceđen sok od grožđa odmah je pretvaran u vino. Tek otkrivanjem pasterizacije uspeli su da dobiju nefermentisani sok kao posebno piće. Iako postoje razne sorte, većina uživalaca zna za belo i crno grožđe. Crno grožđe treba da bode tamnije, gotovo crno, a kad se grozd protrese, zrna ne smeju da ispadaju.Kožica crnog grožđa je veoma dobra jer obilujefenolnim materijamada koje mu daju boju i ukus, a ljudima zdravlje. Sadrži i polifenole rezveratole, antocijane, katehine, kvercetine.Oni su antioksidanti koji uništavaju štetne supstance, kao i slobodne radikale koji mogu da izazovu rak. Čuvaju i prohodnost arterija smanjujući tako rizik za srčane bolesti. Smanjuju i zgrušavanje krvi i snižavaju loš holesterol. Za rezervatrol je dokazano da pozitivno utiče na mentalne i druge funkcije mozga, smanjujući rizik od moždanog udara. Crno grožđe bi trebalo jesti što češće i zbog kalijuma, mangana, vitamina C, B1, B6. Ali i zbog obilja biljnih vlakana, kalcijuma i gvožđa. Istraživanja su pokazala da crno grožđe povećava nivo melatonina, hormona neophodnog za dobar san. Belo grožđe je u mnogo čemu slično crnom. Ima prilično istu energetsku vrednost, što znači oko 205 šećera, ali je u odnosu na crno grožđe manje bogato fenolima.Takođe nije kao crno bogato kalcijumom i kalijumom. Suvo grožđe je zbog svoje lepljivosti dugo izbegavano, jer se smatralo da dovodi do propadanja zuba. Novija istraživanja su pokazala suprotno. Supstance iz suvog grožđa suzbijaju razvoj bakterija odgovornih za nstanak karijesa, i bolesti desni, jer obiluje fruktozom i glukozom, a ne saharozom, glavnim krivcem za nastajanje upale usne duplje. Vinsko sirće treba da se nađe u svakom domaćinstvu, jer je istovremeno i lekovito i hranljivo. Vinsko sirće steže i hladi, smiruje dijareju i krvarenje. Od njega se spremaju oblog za razne bolesti, a povremeno pranje tela vinskim sirćetom u kombinaciji sa vodom čisti kožu i otvara pore, pospešuje cirkulaciju krvi čime organicam postaje otporniji na razne bolesti i štetne uticaje. Osim što osvežava, grožđe predstavlja lek za čišćenje krvi, regulisanje varenja, uklanjanje masnih naslaga, lečenje upalnih procesa, kao i uklanjanje reumatskih tegoba i kožnih alergija. Ukoliko zdravlje dozvoljava, grožđe bi trebalo što češće jesti.