KAKAO

Biljka, poreklom iz tropskih krajeva Južne Amerike, koja se koristi za izradu svačije omiljene poslastice, ili slatkog greha, čokolade, pravo je bogatstvo nutrijenata koji su bitni za naš organizam.

Upoređujući sa bilo kojom drugom namernicom, sirovi kakako, ili u zrnu, komadićima ili u prahu sadrži najvišu koncentraciju antioksidanata koje telo može iskoristiti. Neki od bitnijih sastojaka kakaoa su magnezijum, koji je neophodan za mišiće, ligamente, zglobove, kao i za pravilan rad srca, mozga, a i drugih organa, pored magnezijuma tu su antioksidanti polifenoli, katehini i epikatehini za koje se veruje da štite srčani mišić, štite od raznih srčanih oboljenja kao i nekih vrsta karcinoma. Pored toga se izdvajaju gvožđe, hrom, mangan, cink i vitamin C. Smatra se da se u 28 gr kakaoa može pronaći oko 314% dnevne preporučene doze gvožđa. Ono što je takođe bitno je to da je u kakaou zabeleženo prisustvo feniletilamina, skupa koji se luči u stanju zaljubljenosti, što objašnjava pojačanu potrebu za čokoladom u fazi ljubavne tuge. Takođe se u njemu nalaze i hormoni sreće, serotonin i dopamin. Zrno kakaa obiluje omega 6 - masnim kiselinama koje hrane mozak i pomažu funkciju organizma. Zapaženo je da kakao pomaže u izbacivanju slobodnih radikala iz organizma i na taj način štiti organizam, a isto tako i smanjuje stres i depresiju. Reguliše krvni pritisak, a preporučuje se i dijabetičarima jer reguliše i nivo šećera u krvi i nivo holesterola. Utiče na pojačanu moć pamćenja i koncentracije, a smanjuje i rizik od srčanog udara.