Paradajz

Sadrži likopen koji održava tkiva mladim i elastičnim, i vitamin C koji je antioksidans i jača imunitet i organizam štiti od infekcija i prehlade.

Poreklom je iz Srednje i Južne Amerike, a bio je kultivisan još za vreme vladavine Asteka i Inka. U Evropi je prvi put donet na područje Španije i Portugalije krajem 15-og veka. Zbog svoje energetske i hranljive vrednosti, a i lekovite, postao je omiljena salata, hrana ili preliv. Danas čini osnovu mediteranske kuhinje, jer se odlično slaže sa brojnim jelima sa testeninom, pirinčem, sirevima, jajima, mesom i ribom. Postoje različite vrste paradajza. Sezonsko je povrće ali zahvaljujući plastenicima se može pronaći u toku cele godine. Crvena boja potiče od likopena koji je karotenoid sa posebnim antioksidansnim svojstvima. Bori se protiv slobodnih radikala štiteći kožu, zbog čega se za vreme sunčanja poželjno jesti što više ovog povrća. Delotvoran je protiv tumora prostate, zbog čega bi ga muškarci trebali konzumirati. Bogat je belnčevinama, beta karotenom, biljnim mastima, vitaminima A, B, C, D i K, a od minerala je zastupljeno gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, fosfor. U zavidnim količinama sadrži lutein, mineralne soli, kofeinsku, hlorogensku i ferulinsku kiselinu, flavonoide, kao i brojne druge korisne sastojke. U manjim količinama sadrži i retke minerale bakar, magnan, bor i kobalt. Pokazalo se da deluje i protiv bolesti usta, zuba i ždrela, bronhitisa, ekcema, katarakte, migrena, osteoporoze, povišenog holesterola, poremećenog krvnog pritiska, neplodnosti, ali i sinuzitisa, uganuća, hipertireoze.. Ako je paradajz suviše kiseo, treba dodati malo šećera u soseve i sok, jer kod nekih osoba izaziva pojačano lučenje želudačne kiseline i nadimanje. Za to je glavni krivac ljuska. Paradajz predstavlja jednu od najzdravijih vrsta povrća. Najdelotvorniji je kao sok, pokazala su istraživanja. Kao napitak reguliše metabolizam, jača otpornost i izbacuje suvišnu tečnost iz organizma. Ukoliko nije slan, snižava krvni pritisak, popravlja krvnu sliku delujući protiv malokrvnosti, reguliše varenje. Efikasan je i protiv bolesti jetre, pankreasa i reume. Sok se preporučuje i kod premora, jer krepi i daje energiju organizmu, čisti organizam, a telo oslobađa od neprihjatnih mirisa. Dobar je kao prirodni lek protiv starenja, kašlja, plućnih bolesti i bolesti mokraćnih organa. Postoje rezultati koji pokazuju da smanjuje slepljivanje trombocita, pa na taj način sprečava trombozu, naročito kod osoba sa dijabetesom tipa 2. Preporučuje se osobama sa srčanim bolestima zbog prisustva kalijuma. Sok od paradajza smanjuje holesterol, a samim tim smanjuje opasnost od njegovog taloženja na zidovima krvnih sudova. Podstiče i stv aranje crvenih krvnih zrnaca i pravilan rad pankreasa, zbog čega je koristan anemičnim osobama i dijabetičarima.