VIŠNJA

Smatra se da je pratilac trešnje, poreklom iz Male Azije, Plodove divlje višnje čovek je koristio za ishranu, još dok je ona spontano rasla.

Višnja ima sposobnost dobrog prilagođavanja u gotovo svim ekološkim uslovima, pa zato ima i širok areal rasprostranjenosti. Pored toga, nju odlikuje rano stupanje u period rodnosti (2-3 godine) i redovno i obilno rađanje. Manje je napadaju bolesti i štetočine nego druge voćne vrste. Plodovi se koriste u svežem stanju, zamrznuti i za preradu u sok, žele, sirup, marmeladu, slatko. Obična višnja (Prunus cerasus L.) ne nalazi se u divljem stanju. Drvo joj je relativno nisko (oko 5-6m). Kruna je okrugla s tankim visećim granama, vrlo često bez izražene vođice. Kora je crvenkasta, pokrivena pepeljastim epidermisom. Plod je sitan, mnogobrojan, okruglast ili sa strane malo spljošten, s nejasnom brazdicom, boje je svetle do tamnocrvene. Sok ploda je bezbojan ili obojen, po ukusu je kiseo. Koštica je okrugla s trbušnim šavom. Od obične višnje su poreklom skoro sve plemenite sorte višnje koje se gaje radi ploda. Višnje u poznate po svojim bogatim lekovitim svojstvima i antioksidativnom dejistvu. Višnja sadrži fenole, galičnu i p-kumarinsku kiselinu, kemferol i kvercetin. Jaka popularna svojstva višnje čine je korisnom za smanjivanje bolova kod gihta i upale mišića, oseoartritisa i reumatoidnog artritisa. Istraživanja pokazuju dvadeset višanja dnevno ili koncentrat te količine višanja imaju isti učinak za oslobađanje od bolova kao aspirin ili ibuprofen. Akutne upale odgovor su tela na povrede, infekcije, nepravilnu ishranu i alergene. Ako su upale dugotrajne, mogu dovesti do velikih zdravstvenih problema poput srčanih bolesti, artritisa, astme ili dijabetesa Zbog velikog udela antocijanina višnje su značajne u prevenciji raka, posebno debelog creva.Višnja jnj jedna od retkiv voćki koje sadrže melatonin - prirodni hormon koji reguliše san. Naše telo inače prirodno luči hormon melatonin koji se oslobađa samo u toku noći, uglavnom nakon 21h uveče i tako podstiče san. Pre spavanja je dobro piopiti sok od višnje i to će omogućiti dubok , neprekidan i opuštajući san. Melatonin je takođe koristan i u lečenju tegoba menopauze, odvikavanja od lekova, kod raka dojke i prostate, hiperaktivnosti i deficita pažnje. Sušene višnje deluju slično kao sveže. Idealna su zamena za višnje kada se ne mogu pronaći u svežem obliku. Peteljke višnje daju čaj koji pomaže pri izbacivanju peska iz mokraćnih kanala, celulita, impotencije, bubrežnih bolesti i hroničnog kašlja. Lišće višnje je odlično sredstvo za lepotu, a pomaže kod peruti i otečenih kapaka. Semenke višnje primenjuju se kao toplo-hladni oblozi i kao punjenje za jastuke. Višnje su dostupne tokom čitave godine u smrznutom, kandiranom, sušenom i konzerviranom obliku ili kao sok, ali su sveže ipak najzdravije. Da bi ste iskoristili sve prednosti višnje, dnevno konzumirajte jednu do dve šoljice ovog voća. Dug je spisak jela u kojima se može koristiti višnja, a to su razni deserti, kolači, sosevi, džemovi, sokovi, kompoti...