Čokolada

Prvi zapisi o čokoladi vode nas na jug današnjeg Meksika.

Oko 4. veka n.e. ovo područje je naselilo pleme Maja. Kakao drvo koje su tamo zatekli nazvali su ‘’cacahuaquchtl’’. Verovali su da drvo pripada bogovima i da su plodovi kakao drveta božiji dar ljudima. U carstvu Maja nastao je prvi put napitak od kakao zrna. To je bilo piće kraljeva i gospode, služeno da uveliča svečanosti i rituale. Gorkom piću se dodavala čili paprika. u Španiji je osnovan prvi pogon za preradu kakao zrna.Španci su prvi put dodali šećer i cimet. ‘’Chocolaterias’’ kuće za služenje čokolade su počele da niču širom Španije. Odatle se preko Holandije i Italije širi Evropom kao nova moda u visokim slojevima društva. Dodaju se razni začini kao čili, karanfilić, vanila, crni biber. Proces pravljenja čokolade je kompleksan i dugotrajan proces. Drevni Asteci čokoladu su nazivali “medicinskim čudom”, a njihov vladar Montezuma za snagu je navodno svaki dan pio do 50 šoljica tad još gorke, tekuće čokolade. Tekuća čokolada smatrala se “lekom” za sve zdravstvene probleme - od anemije, temperature i probavnih smetnji do bolesti bubrega i jetre, što pokazuju i izvori, prema kojima je čokolada u Europi od 16. do 20. veka imala više od 100 medicinskih namena. Što je čokolada tamnija, to sadrži više kakaa, a manje sastojaka poput šećera, mleka i drugih dodataka. Stoga je ujedno i zdravija. Tamna čokolada je čokolada bez dodanog mlijeka, sa 35% ili više kakaovih dijelova. Kvalitetnije tamne čokolade sadrže više od 60% kakaovih dijelova. Kao što vidite tamna čokolada ima brojne dokazane dobrobiti za zdravlje mnogih organa, a naročito srca i nervnog sistema. Zbog velikog prisustva minerala i vitamina čokolada, sa što više procenta kakaa daje velike dobroditi našem organizmu. Tamna čokolada štiti zdravlje srca i kardiovaskularnog sistema. Klinička istraživanja potvrđuju da nekoliko kockica čokolade dnevno smanjuje krvni pritisak, poboljšava protok krvi, sprečava stvaranje ugrušaka i smanjuje vrednost LDL (štetnog) holesterola.Čokolada sadrži serotonin, koji deluje protiv depresije, i endorfin, koji daje osećaj zadovoljstva. Čokolada je odavno poznata i kao afrodizijak.Tamna čokolada i kakao bogati su antioksidantima koje možemo pronaći u voću, povrću, žitaricama i orašastom voću. Antioksidanti štite naš organizam od prevremenog starenja i mnogih bolesti, uključujući rak.Tamna čokolada ima niski glikemijski indeks. To znači da konzumiranje tamne čokolade ne podiže vrednost šećera u krvi, što je dobra vest za dijabetičare. Istraživanje koje je obuhvatilo 30 zdravih odraslih osoba pokazalo je da konzumiranje oko 45 grama tamne čokolade dnevno smanjuje vrednost hormona stresa i drugih pokazatelja bolova kod ljudi koji su se osjećali napetima i nervoznima. I pušači mogu imati koristi od čokolade zahvaljujući polifenolima, koji se nalaze u tamnoj čokoladi, a deluju na trombocite, koji sprečavaju zgrušavanje krvi. Nekoliko kockica tamne čokolade dnevno je dovoljno da dobijete dobrobit od antioksidanata i minerala koje sadrži. Da bi čokolada sačuvala sve svoje čarolije i dobrobiti, mora se voditi računa na koji način se čuva. Vlaga je najveći neprijatelj čokolade.Ako je čokolada bila pod uticajem prekomerne vlage, kristali šećera počinju da se izdvajaju i kreću ka površini, gde se otapaju u spoju sa vlagom. Ovaj proces uništava i strukturu i ukus čokolade.Temperatura na kojoj držite čokoladu treba da se kreće između 15 i 18 stepeni. Frižider je, suprotno opštem verovanju kod nas, jedno od najgorih mogućih mesta za čuvanje čokolade. Čokolada treba da bude van uticaja direktne jake svetlosti. Takođe, čokolada se nikada ne drži na mestu gde može da primi strane mirise, jer ih lako apsorbuje. Naravno, pored svih dobrobiti, ne treba preterivati sa konzumiranjem ovog “slatkog greha”.