Glikemijski indeks

Hrana koja se brzo vari izaziva znatan skok glukoze u krvi i ona ima visok glikemijski indeks, dok hrana koja se sporo hrani ima nizak glikemijski indeks.

Iznos glikemijskog indeksa nam je od velikog značaja kada je trening u pitanju i ishrana vezana za trening. Hrana sa visokim glikemijskim indeksom se može konzumirati i nekih 30-45 minuta pre treninga, a ona se najčešće koristi kada želimo da brzo dostavimo glukozu ćelijama kako bi nadoknadili mišićni glikogen posle napornog treninga. Hrana sa visokim glikemijskim indeksom je : med, šećerna trska, žitarice, kukuruz, beli hleb, rafinisane ceralije, pečeni krompir, suvo grožđe ili bilo koje suvo voće, banane, pirinač, čokolada, sahatoza, dekstroza.. Hrana ovog tipa izaiva brz porast šećera u krvi i povećava lučenje insulina, hormona koji je odgovoran za smanjenje glukoze u krvi. Hranu sa umerenim ili niskim glikemijskim indeksom treba konzumirati 2-3h pre treninga, u zavisnosti kog tipa je trening. Hrana sa umerenim glikemijskim indeksom uključuje : testenine, hleb od celih zrna, pirinač, ovseno brašno, grašak, pomorandze.. Hrana sa niskim glikemijskim indeksom obuhvata : pasulj, sočivo, mahunarke, kikiriki, mlečne proizvode, koštunjavo voće, pojedine vrste voće ( jabuke, breskve, grejpfrut.. ). Hranu sa niskim glikemijskim indeksom treba da uzimaju ljudi koji imaju insulinsku rezinstenciju ( stanje koje je često povezano sa osobama koje imaju preteranu telesnu težinu, hipertenziju, niski HDL holesterol, povišen pritisak i povišenu glukozu u krvi ). Povećan unos ugljenih hidrata predstavlja neposredan izvor energije, koja biva oksidisana i na taj način čuva masti. Glukoza koja je uskladištena u jetri može da se koristi kada je potrebno, ali mišićni glikogen mogu koristiti samo mišići u kojima je on uskladišten. Nervi. mišići ili druga tkiva kojima je potrebna energija, takođe koriste glukozu iz krvi.