Gojaznost

Posledice koje gojaznost donosi jesu hipertenzija, kardiovaskularne bolesti, određene oblike malignih oboljenja, osteoartritis i dijabetes tipa 2.

personalni trener za zene novi sad

Učestalost povećane telesne mase i gojaznost se znatno povećala u poslednjih desetak godina. Naročito zabrinjava činjenica da su veliki broj gojaznih osoba deca i adolescenti. Najčešće je posledica prekomernog unosa hrane, koja se neiskorišćena gomila u tkivima u vidu masti. Tome naročito doprinosi današnji način života, brz tempo, brza hrana, predugo sedenje na poslu i generalna neaktivnost. To dovodi do disbalansa između unos i potrošnje energetskih hranljivih materija, tj. unos dosta veće količine hrane nego što organizam može da potroši. Hormonski poremećaji su retko posledica gojaznosti, ali je sada široko prihvaćeno uverenje da genetske predispozicije imaju snažan uticaj. Prekomerna telesna masa se može meriti na različite načine, od kojih se najčešće koristi izračunavanje body mase indexa (BMI ). Za fizički aktivne osobe, uključujući i sportiste, telesna struktura je bolji metod za definisanje gojaznosti, jer se njime razlikuje masna od bezmasne telesne mase. Programi za smanjivanje telesne mase bez fizičke aktivnosti nemaju dugotrajan efekat. Da bi se telesna masa trajno smanjila potrebno je ili samo vežbati ( ukoliko je u pitanju osoba koja ima umereno povećanu telesnu masu ) ili kombinovati i vežbanje i korigovanje ishrane ( obavezno kod gojaznih osoba ). Veoma je važno održavati mišićnu masu jer su skeletni mišići primarna mesta na kojima se odvija metabolizam masti. Gubitak mišićne mase smanjuje sposobnost organizma da sagoreva masti. Još jedna bitna činjenica je da vežbanje ubrzava bazalni metabolizam, odnosno metabolizam u stanju mirovanja, to je u suštini minimalna energija koja je neophodna za funkcionisanje svih organa u telu.