Lipidi

Esencijalne masne kiseline su bitne za metabolizam holesterola, a takođe predstavljaju prekursore hormonima sličnih jedinjenja - eikosanoida, koji su nosipci značajnih funkcija u organizmu.

Rezerve masti su najvećim delom smeštene u potkožnom masnom tkivu. Tokom hroničnom lišavanju hrane, masti postaju dominantan supstrat za dobijanje energije. Ipak, u ovim okolnostima,izvesna količina ugljenih hidrata je neophodna da bi se odvijao Krebsov ciklus. Tada se aktivira proces glukoneogeneze, da bi se obezbedila minimalna količina glukoze. Karakteristike fizičkog treninga, kao što su intenzitet, trajanje i dostupnost ugljenih hidrata, uslovljavaju stepen utilizacije lipida kao energetskog supstrata. Kiseonik tj. količina energije koja se dobija iz masti i ugljenih hidrata utroškom iste količine kiseonika, veći kada se kao energetski supstrat koriste ugljeni hidrati. Sportisti bi u svojoj ishrani morali da ispoštuju preporuke koje kažu da bi zastupljenost masti trebao da bude 20-30% od preporučenog dnevnog unosa. Redukcija unosa masti bi mogla da se ostvari unosom nemasnog mesa, kao i pripremom hrane uz minimalno korišćenje masnoće. Trebalo bi da biljna ulja dominiraju u ishrani. Esencijalne masne kiseline, koje imaju značajnu funkciju u organizmu, trebalo bi da budu zastupljene u količini najmanje 1-7%. Prilikom planiranja ishrane sportiste potrebno je redukovati unos masti, povećati unos ugljenih hidrata, a pri tom očuvati energetski balans.