Magnezijum
Oko 60% ovog minerala je smešteno u kostima, dok se preostali deo nalazi u mišićima i drugim mekim tkivima.
Nedostatak magnezijuma pokazuje simptome na razlilčitim sistemima organa: - nervnom - skeletnom - probavnom - kardiovaskularnom - u trudnoći - menstruaciji Magnezijum se u organizmu nalazi u obliku kompleksa koji je neophodan za sintezu svih proteina, nukleinskih kiselina, nukleotida, lipida i ugljenih hidrata, kao i za aktivaciju mišićnih kontrakcija. Uključen je u najmanje 300 enzima u čovekovom organizmu. Veliki je značaj ovog minerala u aktivnosti natrijum - kalijum pumpe, koja je bitna za normalan potencijal ćelijske membrane. Utvrđeno je smanjenje koncentracije magnezijuma tokom i 24 nakon vežbanja. Pad nivoa seruma magnezijuma posle vežbanja je praćen pomeranjem ovog elementa u eritrocite i masne ćelije, a potom relativno brzo u serum. Gubitak ovog minerala u toku znojenja je vrlo mali, ali može postati značajniji ukoliko fizički rad traje dugo. Ipak, deficit kod zdravih osoba je redak jer je ovaj element široko rasprostranjen u hrani. Preporučeni dnevni unos magnezijuma, prema RDA, je 300-350mg/dan. U toku rasta i u tofku fizičkog i psihičkog stresa, potrebne su veće dnevne količine. U cilju održavanja magnezijumske ravnoteže preporučuje se oko 6mg magnezijuma/kg/dan za mlade muškarce, a za žene nešto manje. Adolescentima je potrebno oko 10-16mg/kg/dan, slično važi i za trudnice. Oni koji su zagovorenici suplementacije magnaezijumom kod sportista smatraju da je potrebna iz sledećih razloga: - nadoknada magnezijuma izgubljenog znojenjem - prevencija mišićnih grčeva - očuvanje mitohondrija za energetski metabolizam Preveliki unos magnezijuma remeti apsorpciju cinka. Novija istraživanju su pokazala da ne postoji promena u koncengtraciji magnezijuma u mišićnim vlaknima, ili su one neznatno povećane kod visoko utreniranih sportista, izloženih dugotrajnom treningu izdržljivosti, koji je bio praćen dehidratacijom. Ne može se reći da postoji apsolutna povezanost između nivoa magnezijuma u serumu i mišićnih grčeva. magnezijum je vrlo rasprostranjen u hrani, a posebno u: leguminozama, pirinču, zelenim delovima biljaka, bademu i dr. Dosta magnezijuma i kalcijuma se gubi u procesima obrade hrane. Ako u hrani ima dosta kalcijuma, proteina i fosfata smanjiće se apsorpcija ovog minerala u crevima.