Najznačajnije funkcije proteina u organizmu

Najznačajnije funkcije proteina u organizmu su : # Učestvuju u izgradnji različitih tkiva ( organa ), # Formiraju strukturnu bazu za sve enzime u organizmu koji kontrolišu brzinu odvijanja hemijskih reakcija, # Grade antitela, # Grade hormone, # Pomažu u održavanju balansa vode u organizmu, # NJihova hemijska struktura i velika zastupljenost čini ih najznačajnijim faktorima za održavanje acido-bazne ravnoteže u organizmu, # Pomažu u procesima formiranja krvnih ćelija, # Transportna uloga se, pored ostalog, manifestuje u funkciji lipoproteina, hemoglobina ( prenos kiseonika i ugljendioksida ) i drugih proteina koji učestvuju u prenosu nutrienata i produkta metabolizma do različitih tkiva.

Proteini su uključeni u energetski metabolizam putem procesa glukoneogeneze, što je bitno za održavanje normalne glikemije i obezbeđenje energije za mišićni rad. U organizmu postoje tri glavna proteinska pula iz kojih aminokiseline mogu biti iskorišćene za stresne situacije, kao što su gladovanje i energetski deficit : # proteini i aminokiseline u plazmi, # proteini mišića i aminokiselina u ćelijama, # visceralni proteini i aminokiseline u ćelijama. Proteini su esencijalni nutrijenti u ishrani čoveka. Imaju brojne značajne funkcije u organizmu, koje bitno utiču na fizičke sposobnosti ( sportsko dostignuće ). Imaju kompleksnu hemijsku strukturu, a sastoje se od ugljenika, vodonika, kiseonika i azota. Ova četiri elementa ulaze u sastav svih aminokiselina koje grade proteini. Postoji dvadeset aminokiselina u čovečijem irganizmu koje učestvuju u izgradnji proteina koji su sastavni deo različitih tkiva, hormona, enzima, neurotransmitera i drugih neophodnih supstanci. Kombinacije amino kiselina u molekulima proteina mogu biti različite, što je bitno za brojne funkcije proteina u organizmu. Amino kiseline se mogu podeliti na esencijalne i neesencijalne. Esencijalne aminokiseline se u organizmu ne mogu sintetisati, pa se svakodnevno moraju uneti hranom.Od ukupnog broja aminokiselina, 20, esencijalne su 8. Potrebno je da svih osam aminokiselina bude istovremeno prisutno u organizmu kako bi se iz njih mogli sintetisati neophodni proteini u različitim tkivima. U obrnutom slučaju sinteza biva zaustavljena, a prisutne aminokiseline se razgrađuju i bivaju iskorišćene na drugi način. U hrani animalnog porekla sadržane su sve esencijalne aminokiseline u proporcijama koje su najpovoljnije za iskorišćavanje u digestivnom traktu, jetri i drugim tkivima, pa se često nazivaju i visokokvalitetnim proteinima. Proteini biljnog porekla uglavnom ne sadrže sve esencijalne aminokiseline. Najčešće su niže koncentracije tri aminokiseline : lizin, metionin i triptofan. Dobrim odabirom povrća se može postici odgovarajući unos svih bitnih aminokiselina u odgovarajućim proporcijama. To uglavnom važi kod vegetarijanaca. Namernice iz grupe mleko-mlečni prouizvodi i grupe mesa, sadrže u svom sastavu znatnu količinu visokovrednih proteina. Visok sadržaj protnjina se može pronaći i u zrelom zrnu graška i pasulja, kao i u koštunjavom voću. Generalno, voće, povrće i zrnasta hrana sadrže proteine u svom sastavu, ali je njihov sadržaj mali i dosta varira. Glavna uloga proteina je da učestvuju u izgradnji većih telesnih struktura, a na taj način se obezbeđuje odvijanje velikog broja funkcija u organizmu.Dnevni unos proteina kod zdravih ljudi koji se bave sportom, treba da iznosi 10-15% celokupnog dnevnog energetskog unosa. Za sada ne postoji jasna preporuka koliki bi trebalo da bude dnevni unos proteina kod sportista. Povećane energetske potrebe podrazumevaju i povećan unos proteina, jer je to uvek određeni procenat od celokupnih dnevnih energetskih potreba.