Osnovna uloga biljnih vlakana u organizmu
- održavaju dobro zdravlje, - prevencija srčanih oboljenja, - smanjuju i stabilizuju šećer u krvi, - sprečavaju opstipaciju, - sprečavaju rak debelog creva, dojke, divertikulusa, - prevencija gojaznosti, - deluju kao antioksidanti, - sadrže fitosterone.
Biljna vlakna su neizostavni sastojak svakodnevne zdrave ishrane. Sam značaj se ogleda u tome što pomažu u sprečavanju i lečenju mnogih bolesti, kao što su oboljenja srca, kanceri i dijabetes. Postoje dve vrste vlakana : rastvorljiva i nerastvorljiva. Nerastvorljiva vlakna imaju glavnu ulogu u prevenciji intestinalnih ( digestalnih ) poremećaja. Ova vlakna imaju efekat kao sunđer tj. apsorbuju vodu i otklanjaju čvrste otpadne materije u crevima, koje nastaju za vreme varenja. Nerastvorljiva vlakna rešavaju probleme opstipacije i hemoroida stvarajući meku stolicu. Korisna su prevencija sindroma nadraženih creva i divertikuloze. Izvori nerastvorljivih vlakana su : integralni pirinač, integralni hleb, peciva od integralnih žitarica, zelena paprika, kupus, spanać, višnje, kruške, bobičasto voće.. Rastvorljiva vlakna su značajna kod regulisanja dijabetesa, smanjenja holesterola u krvi i kod gojaznosti. Ova vlakna se tokom varenja pretvaraju u supstancu sličnu gelu, koja štiti ceo digestivni trakt od apsorpcije štetnih materija. Na taj način, usporavaju oslobađanje glukoze u krvi. Vlakna u crevima bubre vezujući vodu iz crevnog sadržaja i time, sam sadržaj u crevima koji se vari, čine gušćim. Na takvo stanje javlja se hormonski odgovor, odnosno, smanjuje se lučenje insulina, što je značajno za regulisanje šećera kod dijabetičara. Drugo značajno dejistvo rastvorljivih vlakana jeste smanjenje holesterola. Na holesterol utiču tako što se vlakna vezuju za žučne kiseline i soli, za koje je inače vezan holesterol, i na taj način povećavaju njegovo izlučivanje iz organizma. Rastvorljivih vlakana ima u voću, integralnom pirinču, ovsenim i pirinčanim mekinjama. Jako je bitno da se podjednako unose i rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna. Najčešći je slučaj da se u istom voću nalaze obe vrste vlakana. Primer za to je jabuka, koja u kori sadrži nerastvornjiva, a u samom “ mesu “ rastvorljiva vlakna. Dobri izvori rastvorljivih vlakana su : ovas, ječam, pasulj, grašak, kikiriki, krokelj, pomoranđa, šargarepa, jabuka, orasi, grjpfrut.. Odraslima je potrebno oko 25-35 gr biljnih vlakana dnevno, a za decu, posle dve godine života, vrednost se izračunava tako što se broj godina sabere sa pet. Potrebno je unositi dnevno oko pet porcija voća i povrća, i isto toliko namernica od integralnih žitarica i ceralija. Dnevno je potrebno piti i 6-8 čaša vode, da bi se smanjio efekat nadimanja. Ishrana bogata biljnim vlaknima štiti organizam od mnogih bolesti i omogućava uredno varenje. Biljna vlakna utiču na sprečavanje srčanih oboljenja.