Voće

Ono što je značajno je da voće sadrži veliku količinu vode u sebi, oko 70-90%.

To je jako bitno jer voda iz voća aktivira lučenje u želidcu i crevima, i samim tim povoljno utiče na rad bubrega i izgled kože. Ostatak u voću, pored vode, je suvi sastav tj šećeri, kiseline, deo mineralnih i pektinskih sastojaka. Taj deo predstavlja topljivi deo voća koji se rastvara prilikom pravljenja sokova, a nerastvorljivi deo voća je celuloza, skrob, i drugi deo mineralnih i pektinskih sastojaka. Celokupan sastav voća doprinosi tome da je voće jako bitno za ishranu tj zdravlje čoveka. Bogato je vitaminima koji se u najvećem broju nalaze ispod same kore tako da se ljušćenje voća ne preporučuje jer se na taj način gube najzdraviji delovi samog ploda. Osim vitamina , važan sastojak su i voćne kiseline ( limunska, jabučna, vinska... ), koje daju prijatan kiselkasti ukus. Takođe ima minerala koji su jako bitni za zdravlje, poput soli kalcijuma, kalijuma, fosfora, natrijuma, gvožđa... Enzimi u voću imaju ulogu organskih katalizatora u biohemijskim procesima. Sami enzimi su i odgovorni za promenu boje i mirisa pojedinih plodova. Energetska vrednost voća nije velika jer veliki deo ploda ide na sastav vode. Plodovi voća su lako varljivi, a veću količinu šećera u proseku imaju sušeni plodovi voća. Isto ima i celiloze koja se ne vari ali dosta dobro utiče na rad creva. Celiloza sa pektinskim sastavom čini biljno tkivo. Voće se prilikom kuvanja zbog samog pektina i zgušnjava.