Jaja

Smatra se veoma hranljivom namernicom čija energetska vrednost iznosi oko 147 kcal na 100 gr.

Iako se dosta polemisalo, dokazano je da se jaja mogu smatrati nekom vrstom superhrane. Pored proteina kojih je u belancu oko 93,7%, i ugljenih hidrata oko 0,30gr i masti kojih je oko 5.12%, i to uglavnom užumancu, jaje sadrži dosta vrednih sastojaka. Jaje je odličan izvor fosfora, selena, riboflavina, pantotenske kiseline, vitamina B12, A i D vitamina, a pored toga odličan je izvor gvožđa, cinka, sumpor, vitamina B6 i folata. U dobrim količinama su zastupljeni kalcijum, magnezijum, kalijum, tiamin i vitamin E. Što se proteina tiče, dokazano je d sadrže sve esencijalne aminokiseline tako da mogu da zadovolje sve potrebe u vezi sa razvojem. Zbog niskokaloričnosti smatra se da dosta pomažu kod gubitka kilograma. Poboljšavaju opšte zdravlje organizma, a naučnici su dokazali da njihov ograničen unos ne povećava ukupan nivo holesterola u organizmu. Pomažu i kod sprečavanja očnih bolesti, a zbog prisustva vitamina D jačaju imunitet i pomažu kod prevencije raznih bolesti kao šo je grip. Smatra se da samo jedno jaje sadrži oko 20 % dnevnih potreba za vitaminom D. Kada se odvoje žumance i belance, sadržaj hranljivih vrednosti se dosta menja. Masti ostaju u žumancu, a proteini se dele tako da nešto više ostaje u žumancu. Svi ostali sastojci ostaju u žumancu, tako da belance nema ni vitamina ni minerala. Zbog prisustva lecitina, prirodne supstance koja je najbolji izvor holina, bitne komponente koja hrani mozak i pospešuje proces pamćenja, jaja pozitivno deluju na našu koncentraciju. Telo može da iskoristi čak 90% kalcijuma iz jaja tako da igraju veliku ulogu za zdravlje kostiju.Količina gvožđa u žumancu je jednako količini u mesu. Nivo iskorišćavanja je dosta veliki pa se jaje preporučuje svima koji su skloni anemiji. Sadrže i proteine i sumpor koji zjedno obnavljaju oštećenu i suvu kosu, a kožu čine glatkom delujući preventivno na stvaranje akni.