Kesten

Bogatstvo vitaminom C i mali procenat masti su samo neki od svojstava koje sadrži.

Postoje dve vrste kestena i to su divlji i pitomi kesten. Pitomi kesten se koristi kao glavni sastojak čorbica, soseva i poslastica. Bogatstvo votamina C je karakteristika koja ga izdvaja od ostalog voća. Sadrži i manje od 70 kcal na 30 gr. što ga čini idealnim za mršavljenje, kao i mali procenat masti. Obiluje folatima, tačnije vitaminom B9, kog inače nalazimo u lisnatom povrću, a ne u orašastim plodovima. Vitamin B9 je zaslužan za formiranje crvenih krvnih zrnaca i sintezu DNK. Kesten je pravi izvor vlakana, što utiče na smanjenje holesterola u organizmu. Dnevno se preporučuje oko 85 gr kestena. Konzumiranjem kestena se unose magnezijum i fosfor koji su važni za metabolizam kostiju, kao i kalijum koji uravnotežava nivo natrijuma, otkucaje srcai krvni pritisak. Bitan podatak je da ne sadrži gluten, a po sastavu ima najveći procenat skroba što ga svrstava u grupu sličnu kukuruzu i krompiru. Uglavnom se konzumira pečen, kuvan ili u obliku kesten pirea. Lako varljivo brašno se pokazalo idealnim u pravljenju supa, soseva, čorbica, kolača, sladoleda. Brašno kestena se dobija sušenjem i mlevenjem, a tako pripremljen se može koristiti kao zamena za kafu. U Sredozemlju se list kestena koristi kao ukusna salata, a bogat je i vitaminima C, B1 i K. Vitamin K povoljno deluje na fiziološke pokazatelje koagulacije krvi. List kestena se u kombinaciji sa majčinom dušicom koristi kao čaj za lakše iskašljavanje i olakšavanje disajnih tegoba. Takođe, čaj od lista kestena se preporučuje kod stomačnih oboljenja, Pitomi kesten sadrži 60% skroba, 17% šećera, 6-10% proteina. Kesten se, nažalost, sve manje koristi u ishrani. Divlji kesten, za razliku od pitomog, nije jestiv, ali ima niz lekovitih svojstava. Čaj koji se priprema od divljeg kestena, uspešno ublažava simptome astme, a kao glavni sastojak krema, idealan je za lečenje proširenih vena i u borbi protiv celulita. Ekstrat semenki divljeg kestena podstiče bolje opskrbljavanje kože kiseonikom i hranljivim sastojcima. Oljušteno seme je gorkog ukusa i sadrži 40-60% skroba, 5-8% satonina, 5-8% ulja, 6-7% belančevina, tanine, flavonae i kumaninske derivate, vitamine B1, C i K. Najvažniji sastojak je triterpenski saponin ESCIN ( 3-6% ), kome se pripisuje lekovito svojstvo u terapiji slabosti venskih zalistaka i kapilara donjih ekstremiteta koje učvršćuje i na njih deluje diuretično. Kuvano jezgro se može koristiti za pranje fine vunene odeće i za negu kose i kože. Kora je taninska droga koja se koristi kod lečenja kožnih bolesti, a zbog gorčine je dobra protiv pojave groznice. Dejistvo uljinog preparata od cveta divljeg kestena se koristi za sanaciju opekotina od sunčanja, protiv pega na licu, a, preko kože, deluje i na sprečavanje dijareje kao i na jačanje organizma.