Hidratacija organizma

Voda čini 45-70% telesne mase.

Čovek prosečne mase od 75kg ima oko 60% ili 45% vode . Mišići prosečno sadrže 70-75%, dok masno tkivo ima svegha 10-15% vode. Gubitak tečnosti kao posledica fizičke aktivnosti, direktno je povezana sa produkcijom i eliminacijom toplote iz tela ( termoregulacijom ). Fizička aktivnost podstiče porast telesne temperature proporcionalno nametnutom opterećenju, a dehidratacija doprinosi dodatnom povećanju telesne temperature.Znojenje do koga dolazi prilikom izlaganja samo visokoj spoljašnoj temperaturi dovodi do smanjenja, uglavnom ekstracelularne tečnosti, dok tokom vežbanja znojenje dovodi do smanjenja i tečnosti u intracelularnom prostoru. Razlaganjem glikogena tokom vežbanja dolazi do produkcije slobodne vode, koja je ugrađena prilikom resinteze ovog polisaharida. Tokom umerenog vežbanja u uslovima normalne temperature okoline, telesna temperatura raste oko 0,1 stepen, a za svakih 1% pada sadržaj vode u organizmu.Količina vode koja može biti izgubljena evaporacijom, zavisi ne samo od uslova spoljašne sredine, već i od individualnih katrakteristika svakog sportiste. Ne postoje podaci koji bi ukazivali na sposobnost adaptacije organizma na dehidrataciju. Odnosno, sportisti izloženi visokom intenzitetu vežbanja, zahtevaju veći unos tečnosti i minerala da bi nadoknadili ono što je izgubljeno znojenjem, kao rezultat treninga i aklimatizacije.Osećaj žeđi je veoma nepouzdano, jer se ovaj osećaj javlja kada je već značajan stepen dehidratacije. Unos čiste vode u periodu posle vežbanja dovodi do brze obnove osmolaliteta plazme, povećava se urinarna produkcija, a osećaj žeđi biva ugašen iako nije postignuta nadoknada tečnosti u ćelijama. Dodatak niske koncentracije natrijuma bi omogućilo zadržavanje vode, a ubrzala bi se obova volumena plazme. Ovo je značajno za situacije kada nastupi ozbiljna dehidratacija i kada je potrebna brza nadoknada tečnosti.