Vežbanje kod starijih osoba

Za vežbanje starijim osobama se preporučuje: - Ispitivanje rizika po zdravlje i medicinski pregled, modifikovanje preporuka za bavljenje fizičkim aktivnostima u skladu sa zdravstvenim stanjem svakog pojedinca; - Vežbanje sa niskim intenzitetom, postepeno napredovanje, intervalni trening kako bi se izbegla pojava zamora; - Vežbe kojima se povećava mišićna snaga i izdržljivost mišića; - Jednostavni pokreti, vežbe sa osloncem, vežbe na trenažerima; - Vežbe niskog intenziteta pri kojima se ne proizvodi jaka udarna sila, vežbe sa osloncem ili vežbe u vodi; - Često unošenje tečnosti u toku aktivnosti, izbegavanje aktivnosti u toplom okruženju; - Očekivati sporo napredovanje i poboljšanje sposobnosti za vežbanje.

Dobro je poznato da se fizički radni kapacitet i sportska postignuća smanjuju sa starenjem. Starenje je povezano sa promenamau mnogim fiziološkim varijablama koje utiču na fizički radni kapacitet i sportska postignuća. Ekstremno slabljenje fizičkog radnog kapaciteta može da ogranični sposobnost starijih osoba da nezavisno funkcionišu u svakodnevnom životu. Starije osobe imaju tendenciju da budu neaktivne i u slobodno vreme pa i kad nešto rade. Mnoge promene u funkcionalnim sposobnostima koje su povezane sa starenjem podsećaju na promene koje se događaju usled naglog smanjivanja obima vežbanja ili kod prestanka vežbanja. Iako je određen stepen promena neizbežan prilikom starenja, ako osoba i u poodmaklim godinama nastavi da vežba, time može da uspori tempo smanjivanja sposobnosti za bavljenje fizičkom aktivnošću i da je održi na relativno visokom nivou. Ljudi stare različitim tempom kada se posmatra kapacitet za bavljenje fizičkom aktivnošću. Mišićna snaga je neophodna kako za sportska dostignuća tako i za osnovno životno funkcionisanje. Drastične promene u mišićnoj snazi prate starenje i mogu da ograniče starije osobe da budu fizički aktivne i da održe sposobnost da funkcionižu u toku dana.