Integralne žitarice

Redovnim konzumiranjem celog zrna žitarice smanjuje se rizik od nastanka mnogih veoma ozbiljnih i rasprostranjenih bolesti, kao što su povišen krvni pritisak, povećanje vrednosti holesterola u krvi, šećerna bolest -dijabetes, rak želuca, debelog creva i prostate.

Takođe, integralne zitarice pomažu u održavanju idealne telesne težine, jer sadrže biljna vlakna koja našem telu daju osećaj sitosti , a zahvaljujući svojim složenim ugljenim hidratima koje sadrže vlakna, pomažu organizmu brže sagorevanje kalorija. Osim što sadrži dijetetska vlakna koja su korisna za bolju probavu i složenih ugljenih hidrata, u zavisnost od vrste – integralne zitarice, sadrže od 7% do 14% proteina, razne minerale (magnezijum, cink, gvožđe, selen…), vitamine (A, B, E…), belančevine, folnu kiselinu i zavidnu količinu antioksidansa, a sve to u idealnoj kombinaciji neophodnoj čovekovom organizmu. S druge strane, svakodnevnim konzumiranjem proizvoda od belog brašna organizmu se uskraćuju esencijalno važni sastojci koje sadrži celo zrno žitarice. Ljudski organizam se nikada neće prilagoditi takvom načinu ishrane. Žitarice su pored ostalog, znacajan donator kompleksnih ugljenih hidrata koji u metabolizmu služe kao depot energije; tako sportisti pre takmicenja ne uzimaju glukozu ili masti vec špagete! Istina, ima još predrasuda kao primera ona o ugljenim hidratima koji debljaju, premda se zapravo optužbe odnose na masti koje se nalaze skrivene u žitnim proizvodima. Primer, dok obicno pecivo sadrži 2% masti, omiljeni kroasan sadrži cak 12% masti. Ako se uz dorucak pojedu 3 takva ukusna komada dobije se cak oko 500 kcal! Žitarice su uz povrce, najveci donosioci dragocene vlaknaste strukture koja život znaci. Naime, savremena rafinirana “urbana” hrana je lišena tog balasta, što se ocituje u porastu raznih oboljenja, ukljucujuci i rak debelog creva. Posle koje su se nekad skidale presejavanjem brašna, sada se vracaju nazad, a od njih se pripremaju i dijetetski preparati za regulisanje probave. Kukuruzne pahuljice sa i bez dodataka stekle su konacno pravo gradanstva, pa su i zadnji protivnici “pticje” hrane položili oružje. Mnoge majke pred svoju decu uz mleko stavljaju umesto hleba žitaricne pahuljice. Hrana na bazi žitarica glavni je izvor energije coveka. Biranje semena (sezam, mak) znacajno obogacuje hleb u smislu sadržaja proteina, ali mu podiže i kalorijsku vrednost, jer kao što je poznato, seme sadrži 50-60% ulja. Hleb se može pripremati od brašna pšenice, zobi, raži, jecma, heljde, riže, prosa, kukuruza, amaranta, krompira, tapioke, Quinoe i njihovih mešavina.Svaka promena ili dodatak se organolepticki može osetiti. Jedna od predrasuda jeste da protein iz žitarica nije dovoljno dobar iz cega proizlazi da hleb ne treba konzumirati. Istina je da taj protein sadrži sve aminokiseline ali sadržaj lizina je malen. Poznato je medutim, da leguminoze sadrze lizina u dovoljnim kolicinama, pa kad se ove 2 namirnice kombinuju u obrocima, dobija se zadovoljavajuci odnos kvalitete proteina.